English English German German Hungarian Hungarian Russian Russian Serbian Serbian

Smuđ

Smuđ (lat. Sander lucioperca) je slatkovodna riba iz familije grgeča Percidae

Navike, stanište, rasprostranjenost

Smuđ je najrasprostreniji u Evroazijskom delu, gde je i nastao kao vrsta, u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja Panonskog mora ka današnjem Crnom moru. Odatle se polako oširio po zapadnoj, centralnoj, i istočnoj Evropi, a zatim prešao i u Aziju, i to preko reke Ural. U Severnoj Evropi, u Skandinaviji, se proširio skoro do linije polarnog kruga. Uobičajena je riba i u Baltičkom moru i to naročito u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda nešto više slatka. Smuđ obitava i u oslađenim delovima Crnog i Kaspijskog mora. U Srbiji živi u vodama crnomorskog sliva.

Mlade jedinke smuđa se hrane larvama insekata koje žive u vodi, kao i larvama drugih vrsta riba. Odrasle jedinke se hrane drugim vrstama riba. Mlade jedinke, posle godinu dana počinju da se hrane isključivo ribama. Kako je meso smuđa veoma ukusno, on se. uzgaja se u toplovodnim ribnjacima, a cenjen je u sportskom ribolovu. Godišnje se u Evropi uzgoji više od 11 000 tona smuđa.

Smuđ je riba aktivna tokom cele godine, a optimalna temperatura za njegov život je oko 27 stepeni, a smrtonosna oko 35 stepeni. Za smuđa je, pri temperaturi vode od 20 stepeni, optimalna granica koncentracije kiseonika oko 6,5 mg/l. Kod takvih i većih koncentracija kiseonika u vodi, smuđ je veoma otporan na visoke temperature vode, ali je vrlo neotporan na deficit kiseonika, tako da kod zagađenja vode, smuđ ugine među prvim ribama. Ako je, tokom zime, vodostaj normalan, smuđ je aktivan tokom celog dana, naročito pri obali.

Opis i građa

Ima dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili između njih postoji mali međuprostor. Na bokovima tela je 8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga, a na leđnom i repnom peraju su tamne pege. Ostala peraja su bledožute boje bez pega. Krljušti su sitne.

Zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi glave) nose krljušt na sebi. Pri vrhu vilica nisu uočljivi jaki zubi, a u bočnoj liniji se nalazi 70 – 83 krljušti. U retkim slučajevima smuđ može da ima težinu od 2 do 8 kg.

Razmnožavanje

Plodnost je 1 000 000 jaja (do 200 000 na kilogram tela ženke). Jaja su sitna, prečnika od 1 do 1,5 mm. Mresti se u rano proleće, odmah po otapanju leda, pri temperaturi vode od 12 do 15ºC. Mrest smuđa se odvija ranom zorom, na dubini od 0,5 – 1m, u struji brzine 0,1 – 0,2m/s. U jezerima gde nema tekuće vode, ženke i mužjaci prilaze bliže obali gde je dno peskovito ili šljunkovito, u potrazi za što bistrijom i čišćom vodom. U jezerima sa prilivom tekuće vode, zabeležen je mrest i na dubinama do 17m. Smuđevi se tokom mresta ne hrane.

Pre mresta, mužjak, na šljunku gradi gnezdo, obično među korenjem biljaka i panjevima, koje je prethodno pažljivo očistio, a potom ženka, postavljena iznad gnezda miruje, a mužjak brzo pliva u krug oko nje, povremeno prelazeći u potpuno vertikalni položaj, na 1 m rastojanja. Nakon nekoliko krugova, ženka i mužjak, dolaze u položaj jedan naspram drugog, i tada dolazi do mresnog čina. Snažno se tresu plivajući, a mužjak i ženka istovremeno ispuštaju svu količinu mleča i ikre. Jaja se odlažu u gnezda u obliku jama, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da ih čuva. Embrion se razvija 7 do 8 dana u jajnim opnama. Mlađ smuđa brzo raste, a nakon 4 do 7 godina postaju polno zreli.

About admin

Objava koju nisi Pročitao !

Šaran

Opis i građa Šaran (lat. Cyprinus carpio) je slatkovodna riba sa koštanim skeletom košljoribe i …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Skoči na traku sa alatkama