ČIKADE (cicada) – su veoma interesantne metalne varalice, čija je upotreba u usponu na našim vodama zahvaljujući domaćim proizvođačima koji su se latili alata i napravili domaće verzije.
Original potiče iz USA od proizvođača Reef Runner. Kao što i ime kaže, imitiraju krilatu bubu (Cicadoidea-porodica cvrčkolikih buba). Konstrukcija je relativno jednostavna, mada zahteva dosta znanja hidrodinamike. Ovu varalicu čini telo tj. metalni lim karakteristično oblikovan (forme lista ili trouglasto, kraće ili izduženo), olovno otežanje koje formira jednu celinu sa telom (glava), i naravno trokrake (obično 2 komada). Sve ovo izgleda jednostavno, ali tu ulaze u igru rupice, koje igraju ključnu ulogu u radu čikade. One su izbušene na leđima tela (2-3 rupice), raspoređene redno. Vibracija varalice zavisi od odnosa težine glave, veličine i oblika tela i položaja rupica. Strunu povezujemo na jednu od tih rupica uz pomoć kopče. U zavisnosti od toga koju rupicu koristimo, moguće je menjati radnu frekvenciju same varalice, a to je izuzetno važno da bi smo bili uspešni u provociranju grabljivica.
Dekori ovih varki mogu biti od osnovnih boja metala (zlatna, srebrna, mat ili sjajno), do najšarenijih zamislivih. Obično su u opticaju vedriji dekori jarkih boja. Ove varalice primarno hvataju vibracijom, dekor je sekundarnog značaja. Ciljni predatori na meniju čikada su bucov, klen, jaz, bandar, štuka, som, ali neretko se hvataju pastrmke, smuđevi, mrene i većina morskih grabljivica. Dakle pričamo o zaista univerzalnoj varalici. Kao sve metalne varalice i čikade tonu (brže ili sporije), to moramo uzeti u obzir pri njihovoj upotrebi. Karkteristično najbolji uslovi za njihovu upotrebu su brzaci, prelivi na špornama i umereno do jaki tokovi reka. Tu on nadmašuje ostale varke pri varaličarenju u gornjim slojevima, jer se izuzetno „leruje“, tj skoro treperi, vibrira na mestu koristeći tok kao potisnu snagu. Drugi način vođenja je spuštanje do dna (na terenima gde je to moguće), odmah nakon toga pokretima nalik džigovanju izdizanje i spuštanje. Ovako dobijamo cik-cak putanje čikade i pretraživanje slojeva pri dnu. Možemo ih voditi i tzv. „tvič“ tehnikom, tj cimanjem sa manjim pauzama (pri većim pauzama relativno lako stižemo do dna). Mana ovih varki je što nisu baš prikladni za terene koji su zatravljeni ili imaju plutajuću vegetaciju. Naime, čikade su dosta osetljive na prikačene travke, listove, koje stabiliziraju tj nuliraju njihov rad. Drugi problem koji se zna javiti je pri zabačaju, jer zbog kratkoće tela i dve montirane trokrake sklone su prevrtanju i kačenju za strunu. Lek protiv ove pojave je visoka kontrola zabačaja (recimo iskustvo, i poznavanje pribora sa kojim baratamo), i izbegavanje labavosti strune na samom putu kroz vazduh.
To su varalice koje svakako trebamo imati u našuj kutiji za metalne varke, jer se njihov rad bitno razlikuje od svih ostalih i samim tim predstavljaju specifičnu opciju.
