Ribolov Info Svet Sportskog i Rekreativnog Ribolova
Slični Članci
Na našim vodama svakim danom sve je više ribolovaca koji koriste moderne štapove za pecanje. Prvobitnu rezervisanost, pa čak ignorantski odnos prema novitetima, prema tanušnim štapovima “koji će se i na kederu slomiti“, zamenila je prvo znatiželja, a zatim i želja da se proba taj novi stil pecanja. Ove tri faze nisu nikakva posebnost naših ribolovaca, jer su rekreativci svih meridijana generalno znatno konzervativniji od svojih kolega takmičara.
Naša je specifičnost to da se period od prve pa do treće faze poprilično rastegao, ali to su pre svega diktirali uslovi na tržištu.
Kada su sasvim solidni meč, bolonjeze, telemeč i feeder štapovi, postali i cenom dostupni iole štedljivijem pecarošu, počelo je njihovo masovnije korišćenje i na našim vodama. Značajnu ulogu u tome odigrali su bez sumnje ribolovački časopisi i emisije posvećene tom hobiju, sportu, strasti, popularišući novitete i načine njihovog korišćenja. I tekst koji sledi jeste doprinos tome, pisan s neskrivenom željom da promoviše jednu od tehnika za vrhunsko pecaroško uživanje – za pecanje feeder štapovima. U tom cilju prenosimo neka od iskustava ribolovaca koji se, uslovno, mogu smatrati rodonačelnicima pecanja savremenim dubinkama, iskustva pecaroša iz zemlje u kojoj je pecanje na dubinku na takmičenju ravnopravno sa lovom ribe na plovak, ukratko: prenosimo savete engleskih ribolovaca.
SISTEMI
Mada je kod nas i danas najpopularnija hranilica tipa spirale sa ili bez otežanja, sve se češće, u najbolje snabdevenim prodavnicama, nude i savremene hranilice različitih vrsta i tipova, među kojima su najzastupljenije one koje možemo svrstati u kavezni tip, tj. koje su otvorene sa obe strane. Takve hranilice Englezi nazivaju “open cage” (“otvoreni kavez”), što, u stvari, i jesu. Za našeg prosečnog ribolovca takve hranilice su još skupe, ali bar su naši ljubitelji ribolova snalažljivi i veštih ruku, a i u nekim od prošlih brojeva “Trofeja” smo prikazali kako takve hranilice možete izraditi sami.
Tu i tamo mogu se primetiti i modeli nalik velikoj čauri ili kinder jajetu koji su izbušeni. Reč je o modelima u koje se stavljaju živi crvići. I tako, polako ulazimo u priču koja sugeriše da je savremeno pecanje dubinkom nešto više od načina kojim smo pecali do juče. I pecanje na feeder štapove ima svoje varijante kao što je pecanje krupne ribe, pre svega šarana, odnosno pecanje sitne bele ribe. Hranilice koje najčešće koriste naši ribolovci – spirale – po Englezima spadaju u modele namenjene pecanju “metod“ tehnikom. Uprošćeno govoreći, suština tog načina pecanja jeste da se na hranilice stavlja kompaktna lepljiva masa hrane sa relativno krupnim česticama hrane, ili kuvanim zrnevljem, koje ostaje na hranilici i kada ona odstoji poduže na dnu. Po pravilu, zarad daljih zabačaja i izbegavanja mršenja, udica sa mamcem se zabada u takvu hranu kojom je oblepljena hranilica kako tokom leta kroz vazduh predvez ne bi mlatarao. Kod pecanja metodom “metodom“ hrana se teško skida sa hranilice, sitna riba je neće rasturiti dok se ne dogega zlatoljuski brka, i to je ono što približava taj način pecanja uobičajenoj tehnici pecanja na hranilicu kod nas. Ono što su Englezi svojevremeno proglašavali revolucijom u pecanju šarana, na komercijalnim ribnjacima pre svega, kod nas je gotovo jedini poznat način pecanja hranilicom! S tom razlikom da se tako kod nas pecala sva riba. E pa ako su Englezi mogli nešto, uslovno rečeno, da nauče od nas, možemo i mi ponešto od njih, pre svega kako da se korišćenjem savremenog pribora efikasnije lovi bela riba. Upravo za to se koriste sistemi sa hranilicama u koje se stavlja rastresita hrana ili živi crvići.
