Često se postavlja pitanje da li i kako mesečeve mene utiču na lov šarana. Mnogi morski ribolovci koriste lunarne kalendare i tabele da bi odredili najbolje periode za izlazak u ribolov. i kalendari i tabele se baziraju na kombinaciji mesečevih mena i vreme izlaska i zalaska sunaca i meseca i na taj način vrednuju određeno doba dana kada su najbolji uslovi za ribolov. Postoje i određeni kompjuterski softveri koji vrše solunarne proračune ali se oni mahom odnose samo na podatke za Severnu Ameriku. Nije međutim poznato kako mesečeve mene mogu eventualno da utiču na slatkovodnu ribu pošto ne postoji faktor plime i oseke koji bi se uzeo u obzir.
Ukoliko se vremenski uslovi menjaju, možete se nadati boljem ulovu!
Pravac vetra
Pravac duvanja vetra ima direktan uticaj na navike u ishrani šarana. Ribolovci znaju da hranljive materije u vodi menjaju svoj pravac da bi se pokopile sa pravcem površinskog vetra. Šarani prate ove hranljive materije jer oni mogu da osete ukus i miris objekata u vodi. Imaju veoma osetljivo čulo mirisa koji im omogućava da osete svaku supsancu razloženu u vodi i da procene da li je ona dobar izvor hrane. Šta više, ivica šaranovih usta sadrže ćelije osetljive na hemikalije koje im omogućavaju da raspoznaju da li je ta hrana dobra za jelo ili ne. Ako voda koju gura vetar udari u obalu, donji sloj vode uskovitlava dno i podiže hranu sa dna privlačeći ribu. Kada se koncentracija hrane razredi i bude je manje, i kada se voda ponovo izbistri, šaran će se postepeno udaljiti od obale i potražiti druge delove vode. Promena pravca duvanja vetra će potaći ribu da se „puste niz vetar” ka obali koja je direktno izložena vetru a time i talasima.
Smatra se da prilikom duvanja vetra najlon prenosi vibracije niz sebe do mamaca i nagoni ribu da ga uzme. Kada riba uzme mamac ona oseća vibracije i beži od nas. Kada vetar prestane da duva, riba neće prestati da uzima mamac ali više neće begovi biti u smeru os ribolovca. Kada vetar ponovo počne da duva, upecana riba će ponovo bežati od ribolovca.
Promene vazdušnog pritiska
Naučna ispitivanja su sprovođena da bi se utvrdilo da li vazdušni pritisak utiče na bilo koji način na šarana. Kada skala u barometru opadne, šarani imaju tendenciju da prestanu da se kreću i počinju da se hrane mrtvim materijama. Kada se skala barometra popne, šaran postaje aktivniji i počinje da se hrani živom hranom.
Vreme
Danas svaki ribolovac zna da vremenski uslovi utiču na kvalitet ribolova. Loše vreme, kao npr. oblačno i kišovito, povećavaju verovatnoću da ćemo uhvatiti šarana. Kiša u toplijem delu godine hladi vodu i povećava količinu kiseonika u njoj. Ovo osvežava vodu i čini da šaran postaje osetljiviji na miris našeg mamca. Hladno vreme ima sasvim suprotan efekat. Šaran postaje manje zainteresovan i teže ga je uhvatiti. Po čistom i sunčanom vremenu šaran vidi odlično, naravno u zavisnosti na kojoj je dubini i kakva je sama voda. S druge strane, po oblačnom vremenu, kada je smanjena količina svetla koje stiže u vodu kao nusefekat čini da je šaranu mnogo teže da uoči prisustvo ribolovca na obali.
Sadržaj kiseonika
Šaran je sposoban da preživi u uslovima izuzetno niske količine kiseonika u vodi (0.3-0.5 mg/litru), barama, rukavcima ili rekama koje su jako zagađene ljudskim delovanjem, industrijskim ili poljoprivrednim hemikalijama i otpacima. Šaran je sposoban da absorbje veliku količinu žive, olova i drugih teških metala u svojim tkivima. Zbog toga ga ne bi trebalo jesti ukoliko je uhvaćen na nekoj tako zagađenoj vodi. Takođe, šaran može da napreduje i u vodi sa izuzetno visokom koncetracijom kiseonika.
Temperatura vode
Promene u temperaturi vode utiču na navike u hranjenju kod šarana. Povećanje temperature vode može u značajnoj meri da umanji broj ulovljenih riba. Tamo gde je vodplija jedan duži vremenski period, navike u hranjenju se vraćaju u svoj uobičajeni, normalan okvir. Na takvim mestima promena mamca može da da izvrsne rezultate. Boile pravljne sa manje kaseina a više ugljenih hidrata, kao npr. semolinom, daju bolje rezultate. Manji i mekši mamci su takođe nailazili na bolji prijem kod šarana.
Nekada se smatralo da šaran ne može da se upeca ukoliko je voda toplija od 21 stepena ili hladnija od 16 stepeni Celzijusa. Istraživanja pokazuju da mogu da prežive čak i unutar bloka leda u kojem ima vrlo male količine vode u sredini. To im uspeva zato što su u stanju da prilagode osobine svoji hmišića i plivačke sposobnosti tokom nekoliko nedelja temperaturne adaptacije. Tokom hladnih zimskih meseci šaran načelno ostaje blizu dna. Jeno od pravila je da ukoliko pokušavamo da upecamo šarana tokom nekoliko najhladnijih meseci, to činimo u najtoplijem delu dana kada se temperatura vazduha i vode blago poveća. Vreme tokom kojeg se šaran hrani je tada znatno kraći nego u toku toplijih meseci u godini. Pecaroš treba da shvati da su ribe mnogo selektivnje tokom zime po pitanju gde, kada i šta će da jedu.
Mrest
promene u temperaturi vode imaju uticaj na mrestne navike šarana. Šaran se mresti na proleće i početkom leta, kada temperatura vode oscilira od 16 do 26 stepeni Celzijusa. Može da traje nekoliko dana. Period embrionalnog razvoja traje oko 3 dana pri temperaturi vode od 20 do 23 stepena. Ukoliko izleganje počne preblizu zime, mlađ šarana neće imati dovoljno vremena da nataloži rezerve hrane u organizmu za zimu pa će poumirati. Rast šarana je vrlo brz u uslovima gde je voda toplija i bogata hranom. Može da naraste do 900g i 15 cm u dužinu za samo godinu dana. Nastavljaju da rastu tom dinamikom, ali ne i u vodama koje su previše hladne (ispod 10 stepeni) do svoje maksimalne veličine. Idealna temperatura za maksimalni prirast je imeđu 20 i 28 stepeni.
